Порески систем

Порески систем у Републици Српској

У Босни и Херцеговини/Републици Српској постоје двије основне врсте пореза:
1. директни порези.
2. индиректни порези.

Директни порези опорезују директно приход, доходак или имовину из којих се плаћају, дакле сам извор.
Индиректни порези су они порези који се плаћају приликом трошења прихода и дохотка. Њима се за разлику од директних пореза, опорезује промет односно трошење добара, тако да они не опорезују непосредни извор из којег се плаћају.

ДИРЕКТНИ ПОРЕЗИ
• Порез на доходак
• Порез на добит
• Порез на непокретност

Молимо контактирајте нас

LOGO eng PRAVI

invest@rars-msp.org
Телефон: +387 51 222 120

Порез на доходак у Европи, јануар 2022.

Неопорезиви дио дохотка у Републици Српској износи 1000,00 КМ.

Порез на добит у Европи, јануар 2022.

Порез на непокретности

Република Српска – 0,10% на непокретности у којима се обавља производна активност. Пореску основицу за обрачун пореза на непокретност представља процијењена тржишна вриједност непокретности.

ИНДИРЕКТНИ ПОРЕЗИ
• Порез на додату вриједност
• Таксе
• Акцизе
• Царине

ПДВ стопа у Европи, јануар 2022.

Умањена стопа ПДВ-а постоји у појединим државама за одређене производе.

ТАКСЕ:

1. Посебна републичка такса – опорезује се постојање неког предузећа или обављање одређене дјелатности.
2. Комуналне таксе – опорезује се кориштење јавних добара којим управља држава.

АКЦИЗЕ  представљају посебан облик пореза на промет којим се, за разлику од ПДВ-а опорезује промет мањег броја тачно одређених производа.
Предмет опорезивања код акциза је промет:
а) Деривата нафте;
б) Дуванских прерађевина;
в) Безалкохолних пића;
г) Алкохола и алкохолних пића;
д) Пива и вина;
ђ) Кафе.

Царина је основна увозна дажбина која се наплаћује на робу која се увози у царинско подручје Босне и Херцеговине.

ВАЖЕЋИ ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМИ

ССП
Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), који је ступио на снагу 1. јуна 2015. године, одобрен је бесплатан извоз за готово сву робу на тржиштима ЕУ која испуњава стандарде, док се истовремено тржиште БиХ постепено отвара за робу из ЕУ у складу са динамиком договореном анексима и протоколима који припадају дијелу овог Споразума. ССП је Европској унији одобрио нулту царинску стопу за индустријске и пољопривредне производе изузев: младе говедине, шећера, рибе и рибарских производа.

ЕФТА
Европско удружење за слободну трговину (ЕФТА) је удружење које обједињује тржишта Швајцарске, Норвешке, Исланда и Лихтенштајна у области трговине, а основано је ради пружања оквира за либерализацију трговине роба међу својим чланицама. Споразум о слободној трговини између Босне и Херцеговине и Европског удружења за слободну трговину ЕФТА ступио је на снагу 1. јануара 2015. године и укида све царине на индустријске и прерађене пољопривредне производе и рибу поријеклом из БиХ.

ЦЕФТА 2006
Споразум о измјени и приступу Централноевропском споразуму о слободној трговини (ЦЕФТА 2006) потписан је 19. децембра 2006. године у Букурешту.
Потписивањем ЦЕФТА 2006, стране су изразиле посвећеност побољшању трговинске и инвестиционе политике земаља југоисточне Европе. Њиме се успоставља зона слободне трговине у складу са одредбама овог споразума и правилима и процедурама Светске трговинске организације.