Кластери

Кластер је облик предузетничке инфраструктуре коју на једном географском подручју чине међусобно повезани привредни субјекти који послују у истим, сродним или различитим дјелатностима и са њима повезани специјализовани добављачи, пружаоци услуга, образовне и научноистраживачке институције, агенције и други.

Овај инструмент предузетничке инфраструктуре је такозвани „soft“ инструмент, односно не подразумијева обавезно улагање у инфраструктуру у виду објеката, канцеларијског и/или производног типа, већ организовање и уговорно повезивање предузећа, институција и организација које учествују у ланцу вриједности једног производа, или групе производа, ради повећања конкурентности, обима производње, побољшања квалитета, или смањења трошкова.

Кластери сами по себи могу бити формални и неформални. Могу бити трајни или једнократни (конзорцији за добијање послова). Такође, могу бити локални, регионални, национални, или интернационални у смислу поријекла и локације чланова.

ПРЕДНОСТИ УДРУЖИВАЊА У КЛАСТЕР
  • Смањење утрошка времена и средстава за проналажење купаца
  • Оптимизирање утрошка властитих ресурса у функцији повећања конкурентности и профитабилности
  • Јачање промотивне функције уз истовремено смањивање трошкова истих
  • Значајно смањење утрошка времена и ресурса за преговарање и техничка питања у вези са освајањем нових тржишта, нових купаца или дефинисања услова сарадње са осталим партнерима унутар и/или изван кластера
  • Подјела трошкова и значајне уштеде у трошковима пословања
  • Повећање искориштености капацитета и ужа специјализација у вези са заједничким производима.
  • Профитна, односно комерцијална привредна друштва, односно пословна удружења, предузећа или конзорцији који формализују успостављање „новог“ правног лица од стране предузећа из реда оснивача, а касније и придружених чланова. Остварени профит из комерцијалне дјелатности кластера дијели се у складу са оснивачким правима, или уговорима која предузећа потписују.
  • Непрофитна, односно формално регистрована као удружења или фондације, који дјелују у име и за рачун оснивача и чланова. Евентуално остварени профит могу користити само и искључиво за унапређење властитих активности и повећање ефикасности рада кластера као удружења. Оснивачи и чланови немају право повлачити остварени профит из удружења, али суверено управљају намјеном и употребом средстава.
  1. Усаглашавање интереса појединих субјеката у ланцу вриједности, при чему се јасно морају дефинисати појединачни интереси сваког евентуалног учесника, као и пресјек најмањих заједничких циљева и интереса предузећа и организација које иницирају успостављање кластера
  2. Дефинисање критеријума за приступ евентуалних осталих чланова и предлагање оснивачких аката, правилника и статута, при чему се припремају сви потребни акти за приступ оснивању, у складу са законски одабраним моделом организације кластера
  3. Оснивачка скупштина, при чему се званично састају оснивачи и потенцијални чланови кластера, на којој се званично доноси одлука о оснивању, усваја статут кластера, правилници и остали документи који дефинишу међусобна права и обавезе будућих чланова
  4. Процес регистрације, који подразумијева формализовање постојања кластера у складу са Законом по којем се формира. Овај процес званично се завршава регистрацијом кластера у суду, чиме он постаје правно лице и званично почиње са радом
  5. Именовање одговорних лица, подразумијева именовање органа кластера у складу са статутом и одлукама о оснивању, те дефинисање овлаштења појединих нивоа, појединачних овлаштења и задатака
  6. Доношење пословног плана подразумијева и формално почетак рада кластера са јасно дефинисаним плановима активности, очекујућим резултатима и инструментима мјерљивости остварења постављених циљева.
Пословање кластера као профитног друштва се, у процесу оснивања, не разликује од непрофитног, осим што у процесу пословања подразумијева сва пореска и непореска давања која припадају неком профитном друштву, као и обавезу регистровања као ПДВ обвезника од тренутка када годишњи буџет, или промет пређе износ од 50.000 КМ.

Удружење дрвопрерађивача

 Мркоњић Град

Кластер је специјализован за примарну и финалну обраду дрвета: прерада и производи од дрвета и плуте, целулоза, папир и производи од папира. Предузећа углавном испоручују на страно тржиште: Србија, Хрватска, Македонија и Италија.

Кластер аутосервиса Бање Луке

 Бања Лука

Кластер аутосервиса Бања Луке, основан је од стране Градске развојне агенције 24. јануара 2012. године. Те године је усвојен и статут Кластерса аутосервиса, а изабрани су и органи управљања и његово предсједништво. Кластер се формирао…

RTD Health Cluster

 Приједор

Кластер је основан у оквиру пројекта AMI 4EUROPE који је реализован у периоду од три године и окупио је више од 20 институција из Шпаније, Италије, Немачке, Мађарске, Румуније и Босне и Херцеговине, са више…

Струковно удружење „Аутосистем“

 Градишка

Удружење послује с циљем да се створе услови за успјешнији рад физичких и правних лица која се баве дјелатношћу аутомеханике, аутоелектрике, аутолимарства, аутолакирања, вулканизације, аутопраоне и уградње ауто плина. Неки од циљева удружења су:  помоћ…

„Дрво кластер Бања Лука“

 Бања Лука

Дрво кластер је удружење произвођача намјештаја које има за циљ да повезивањем, едукацијом, размјеном информација унаприједи пословање предузећа која се баве производњом намјештаја. Дјелатност Удружења: организовање у гроздове предузећа за производњу намјештаја и координација у…

Кластер „Дрина-Дрво“

 Милићи

Кластер дрвопрерађивача и шумарства „Дрина-Дрво“ чини 8 предузећа и 2 шумска газдинства са подручја општина Сребреница, Милићи и Братунац. Циљеви овог удружења су: креирање и спровођење стратегије заједничког наступа чланова на тржишту; ажурно информисање чланова…

Кластер информационих технологија Бања Лука

 Бања Лука

ИТ кластер Бања Лука је удружење од 17 ИТ компанија из Бање Луке које формалним спајањем желе да повећају капацитет, конкурентност и квалитет рада чланица на глобалном ИТ тржишту.

Кластер „ДРВО“ Приједор

 Приједор

Окупља групу пословних субјеката са подручја регије коју, осим Приједора чине Костајница, Козарска Дубица, Крупа на Уни, Нови Град и Оштра Лука.