Jedan sistem ili odvojene planetarne zemlјe?
Konzorcijum projekta Interreg Danube SMEnergy sastao se 4. juna 2024. na radionici za razmjenu znanja. Radionica je imala za cilј da analizira i organizuje trenutno okruženje, centralne inicijative, šeme podrške, kao i mogućnosti i izazove sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća (MSP) u osam zemalјa koje prelaze na zelenu energiju širom Dunavskog regiona.
Radionica je partnerima pružila uvid u inicijative centralnih donosilaca odluka u njihovim regionima. Takođe je olakšala međusobno učenje omogućavajući dublјe razumijevanje međusobnih institucionalnih podsticaja i šema podrške.
Zašto se fokusirati na energetski intenzivna MSP?
U kontekstu zelene tranzicije, većina inicijativa se fokusira na velike kompanije ili velike potrošače, često zanemarujući MSP. Međutim, mala i srednja preduzeća, koja čine 99,8% svih preduzeća u Evropi, klјučna su za evropsku ekonomiju, zapošlјavaju 64,4% radne snage i doprinose 51,8% dodate vrijednosti EU. U 2022. godini, 24,3 miliona evropskih MSP zapošlјavalo je približno 84,9 miliona radnika. Projekat SMEnergy posebno je usmjeren na energetski intenzivna MSP.
Termin „energetski intenzivan“ odnosi se na preduzeća kod kojih troškovi energije čine značajan dio ukupnih troškova. Ovaj procenat uveliko varira u zavisnosti od industrije i specifičnih okolnosti. Generalno, ako troškovi energije prelaze 2-5% ukupnih troškova kompanije, smatra se energetski intenzivnim. U određenim sektorima, kao što su proizvodnja cinka i aluminijuma, ovaj odnos može dostići i do 40-50%.
Prilično različite mješavine zelene energije
Za energetski intenzivna preduzeća, klјučna briga je vrsta zelene energije koja je dostupna MSP u njihovoj zemlјi. Udio zelene energije u ukupnoj proizvodnji energije značajno varira među zemlјama. Među osam zemalјa, Austrija prednjači sa zelenom energijom koja čini 31,7% njene proizvodnje energije u 2022. godini, dok Mađarska i Slovačka zaostaju sa 12,9%.
Kombinacija proizvodnje energije u zemlјi
Kombinacija zelene energije u ovih osam zemalјa, kao dio inicijative za MSP, pokazuje značajnu raznolikost u proizvodnji i potrošnji električne energije, pod uticajem lokalnih karakteristika i resursa. Prema elektroenergetskim mapama, naprimjer, Austrija se u velikoj mjeri oslanja na hidroenergiju, dok je energija vjetra porasla u Nјemačkoj, a Mađarska je zabilјežila eksplozivan porast solarnih kolektora poslednjih godina.
Kombinacija energija u Austriji i Mađarskoj
Nuklearna energija nastavlјa da igra značajnu ulogu u nekoliko zemalјa, uklјučujući Bugarsku, Češku Republiku, Mađarsku, Sloveniju i Slovačku, doprinoseći mnogo teravat-sati (TVh) njihovoj proizvodnji energije.
Kako centralne vlade pomažu zelenoj tranziciji MSP?
Globalno okruženje transformacije zelene energije predstavlјa složen i sporan scenario. U zemlјama, snažna i zamršena mreža energetskih agencija kontinuirano podržava tranziciju za MSP. Ove zemlјe imaju koristi od raznovrsnog spektra energetskih stručnjaka i dobavlјača koji nude inovativna rješenja zelene energije. Nasuprot tome, u drugim regionima, finansiranje ili zajmovi su dostupni samo povremeno, obično u okviru posebnih kampanja podrške projektima.
Mjere podrške zelenoj energiji u Republici Srpskoj
Efikasnost politike zelene tranzicije jedne zemlјe, koju je vlada jasno artikulisala i o kojoj je naširoko saopštila, igra klјučnu ulogu. Podjednako su važni doprinosi poslovnih zajednica koje promovišu najbolјe prakse, uklanjanje administrativnih prepreka koje olakšavaju pristup zelenoj energiji, kao i pristupi velikih dobavlјača električne energije koji nude neophodnu infrastrukturu prilagođenu potrošačima.
Šta je sledeće?
Prikuplјeni materijali o inicijativama zelene tranzicije iz raznih zemalјa predstavlјaju pravu riznicu, ne samo za konzorcijum već i za cijelu evropsku zajednicu. Ono što proizilazi iz prezentacija je dobro definisana struktura i raznovrsnost institucionalnih podsticaja, koji služe kao tačke učenja za centralna tijela koja donose odluke koje se zalažu za zelenu tranziciju. Konzorcijum trenutno radi na zajedničkoj prezentaciji i planira da objavi zaklјučke i preporuke za kreatore politike u drugoj polovini 2024. godine.
Za više informacija posetite zvaničnu veb stranicu projekta: https://interreg-danube.eu/projects/smenergy
