Неколико локалних заједница у РС, препознајући предности својих локација и нове могућности, покренуло је активности или исказало интерес за формирање слободних зона, као што су Требиње, Братунац, Градишка, Зворник, Соколац, Шамац итд. Поједине су већ у поодмаклим фазама припрема за подношење захтјева за оснивање ових зона, попут Требиња и Братунца.
Предности пословања у РС препознале су и фирме из Србије, међу којима је Ekonomik Group из Београда која већ има погон за производњу контејнера у Сребреници. Ова компанија је на недавно одржаној манифестацији Дани Републике Српске у Србији потписала Меморандум о разумијевању са начелником општине Братунац чиме је показала интерес за проширење свог пословања у РС, тачније у будућој слободној зони Братунац.
Наиме Ekonomik Group планира да у Братунцу отвори погон за производњу термоизолационих панела и запосли око 80 радника. Какве су погодности и који интерес имају инвеститори из региона да улажу у РС, за еКапију објашњава директор Ekonomik Group-a Бојан Ранкић.
– Прије свега желим да кажем да је инвестиција у Сребреници резултат мог познанства са одређеним људима, са којима сам кроз неформалан разговор дошао на идеју да покренемо производњу у Сребреници. Такође, моји родитељи су поријеклом из ових крајева те ми је то био додатан мотив да покушам са производњом у Сребреници. Наравно, када смо кренули у цијелу причу, подршка локалне заједнице била је веома значајна, како кроз обезбјеђивање производне хале и неоходне инфраструктуре, тако и кроз помоћ у проналажењу радне снаге – истакао је Ранкић.
Додаје да је један од мотива за улагање у РС и жеља да се помогне запошљавање људи на простору Сребренице и Братунца.
– Такође велики допринос реализацији пословне идеје, као што сам рекао, дала је и подршка локалне заједнице, као и повољна пореска политика РС. Сматрам, да смо ми као фирма, у нашој намјери и успјели. Данас у сребреничком погону ради више од 80 људи, а потражња за радном снагом константно расте усљед већег обима посла.
На питања шта би поручио другим привредницима из региона зашто је добро имати производњу у РС, Ранкић истиче да је према властитом искуству, најважније да фирма послује успјешно, у смислу да има квалитетан производ и обезбјеђен пласман.
– Ако су испуњена ова два услова, важно је имати простор са квалитетном инфраструктуром, радну снагу, пореску политику која погодује развоју посла, а сматрам да РС, општине Сребреница и Братунац теже у том смјеру и да се боре да привуку што већи број инвеститора у ове крајеве. Истичем, такође и нови мост који ће обезбиједити итекако повољности у смислу повезаности са тржиштем Србије и значајно смањити трошкове везане за транспорт и друге пратеће трошкове. За нас је то веома значајно с обзиром да доста извозимо у Србију, а такође и због повољности у слободној зони.
Да је један од главних мотива за улагање у РС, осим повољне пореске политике и подршке са државног и локалног нивоа, локал-патриотизам, сматра и економиста Саша Граховац из Удружења економиста РС SWOT.
– Интерес за улагање у пословне зоне у РС имају фирме из земаља са којима граничимо јер су прије свега повезане са матичном фирмом у Србији, Хрватској… самим тим лакше је организовати посао, а и транспортни трошкови су нижи. Наравно, постоји и мотив код једног дијела привредника, а то је да су многи од њих потекли из овог дијела, тако да они имају и локал-патриотски мотив. Трећа ствар је исти језик и сличност законске регулативе која се не односи стриктно на функционисање слободних зона него на пословање уопште. Све то су елементи који на неки начин РС стављају на више погодно мјесто за улагање у пословне зоне него неке дестинације које су територијално, језички и у смислу законске регулативе, доста другачије од нас – објашњава Граховац за еКапију.
Да су економске везе између Републике Српске и Србије све снажније и да расте интерес привредника за заједничко пословање, потврдио је за еКапију и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић.
– Привредници изражавају све већи интерес да, осим трговине, успостваљају и више облике привредне сарадње кроз улагања и успоствањање заједничке производње и заједнички наступ на трећим тржиштима, како би лакше створиле квалитетније производе и издржале притисак конкуренције. Велику шансу за сарадњу између компанија дају и планирани инфраструктурни пројекти које финансира Влада Републике Србије, гдје би компаније из Србије и Републике Српске могли бити главни извођачи радова.
Иако је на недавно одржаној манифестацији Дани Републике Српске у Србији фокус био на унапређењу сарадње у регији Подриње, привредници из Србије показали интерес и за све остале локације које имају конкурентнске предности, као што је локација, већ постојећи инвеститори, подршка, итд. Важно је напоменути и да је Влада Србије обезбиједила средства за унапређење пословне инфраструктуре у регији Подриња.
Ускоро захтјеви за формирање слободних зона
Чињеница која нам показује да је РС препознала значај слободних зона и да све интензивније ради на успостављању истих је усвајање новог Закона о слободним зонама РС почетком ове године, а потом и пратећих подзаконских аката. Циљ новог закона је да се област слободних зона прецизира, иновира и доради, а намјера је била и да се овај инструмент економске политике и додатно промовише.
Како за еКапију кажу из Министарства привреде и предузетништва РС у циљу да се ова област слободних зона додатно стимулише другим мјерама, тражена су и добра искуства и примјери успјешних зона у окружењу, а посебно у Србији.
– На основу тих искустава, Влада РС је, између осталог, покренула иницијативу према Министарству спољне трговине и економских односа и колегама из ФБиХ да се корисницима слободних зона осигурају додатне повластице као што је ослобађање од плаћања ПДВ-а на енергенте који се користе за производњу роба у слободној зони. Иницијатива је прихваћена од стране ових институција и упућена према Управи за индикретно опорезивање БиХ. У сарадњи са осталим надлежним институцијама у БиХ у току је упоредна анализа осталих могућих мјера на унапређењу ове области – истакли су из ресорног министарства.
Такође, у више наврата Министарство привреде и предузетништва је организовало округле столове са колегама из Србије, како би се наше локалне заједнице и пословна заједница упознала са предностима слободних зона, те на тај начин ова тема додатно промовисала.
– Поједине локалне заједнице су у завршним фазама израде елебаората о економској оправданости зона, ријешили су имовинско-правне односе и у скорије вријеме се очекује подношење захтјева за оснивање зона према Влади РС – кажу из овог министарства.
Представник Удружења економиста РС SWOT Саша Граховац каже да РС може да привуче инвеститоре ниском стопом пореза на добит, релативно умјереном стопом пореза и доприноса на доходак, као и осталим олакшицама.
– Такође ту је и добар геостратешки положај, посебно у сјеверном дијелу РС, дијелу који се протеже уз ријеку Саву и Дрину, а то је близина европског тржишта, близина саобраћајних коридора и то је нешто што је привлачно за инвеститоре – истиче наш саговорник.
Подстицаји
РС је у протеклом периоду омогућила стварање повољног пословног окружења и страним инвеститорима дала значајне повластице. Подстицаји за улагања се додијељују на републичком и локалном нивоу. На републичком нивоу то су подстицаји Министарства привреде и предузетништва, односно подстицаји за повећање плате радника запослених у привредним субјектима, подстицаји за директна улагања, затим подстицаји Завода за запошљавање, те порески и остали подстицаји.
Када су у питању подстицаји на локаном нивоу, они се разликују у зависности од сваке појединачне општине/града, а информације се могу пронаћи на јединственом порталу regpodsticaja.vladars.net као и на службеним страницама јединица локалне самоуправе.
Слободне зоне и у ФБиХ
Федерална влада је прије неколико дана утврдила и Парламенту ФБиХ упутила Приједлог закона о слободним зонама у овом ентитету.
Овај федерални пропис, у складу са Законом о слободним зонама у БиХ, утврђује услове за давање сагласности о оправданости одређивања дијела царинског подручја БиХ на територији ФБиХ као слободне зоне, дјелатности које се могу обављати у слободној зони и услове обављање, те престанак рада слободне зоне. На питања која нису уређена овим законом примјењују се одредбе Закона БиХ.
Слободана Шубара
Извор: ba.ekapija.com
