Директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа Маринко Ђукић потписао је данас уговор о додјели новчане награде креативној радионици ИНидеја из Приједора – побједницима такмичења за најбољу пословну идеју у оквиру акцелератор пилот програма. Идеја производње дрвених дидактичких играчака освојила је новчану награду у износу од 3000 КМ, коју додјељује Агенција, као и могућност инкубације у оквиру ко-воркинг (цо wоркинг) простора у Агенцији за економски развој града Приједора са којом је и реализован пилот програм. Иначе, пилот програм дио је активности пројекта ACCELERATOR – „Развој акцелератора за обезбјеђење бољег приступа финансирању за иновативна МСП“ који суфинансира Европска унија кроз Интеррег Дунавски транснационални програм.
– Увијек сам задовољан кад можемо и финансијски да подржимо младе, креативне људе који су пронашли пут за самозапошљавање. Ово је одличан примјер како се уз добру идеју и труд може направити посао. Свакодневно можемо чути причу да овдје нема будућности, да се ништа не може постићи, да је све пропало, али ови млади људи на најбољи начин то демантују. Они су примјер да се може и како се може. Ми смо их препознали и подржали, а надам се да ће их препознати и подржати и други. Вјерујем да ће они подстаћи и друге који још нису скупили довољно храбрости да покушају да реализују неки пословни подухват. Добрих идеја има. То је показао и овај наш акцелератор пилот програм. Било је доста добрих пословних планова и било је тешко изабрати побједника – рекао је Ђукић.
Кретаивну радионицу ИНидеја за сада чине три члана, брачни пар Здравко и Бојана Грбић и студент Мирјана Петош.
– Пуно нам значи ваша подршка. То не морају бити нека велика финансијска средства, важно је да су нас неке институције препознале. Кад се појавила информација о акцелератор пилот програму, рекли смо да морамо ући да прођемо цијели тај циклус, да испитамо идеју, да видимо да ли она функционише, имамо ли основе да је проведемо до краја, има ли она икаквог смисла. Учешће је било бесплатно и било би глупо да ту прилику нисмо искористили. Имали смо одличне предаваче и менторе од којих смо доста тога научили – каже Здравко и присјећа се како је све почело.
– Супруга и ја смо дуго заједно, увијек смо били креативни и нечим се бавили. Она је технолог, а ја машински инжењер. Након студија обоје смо се запослили, добили троје дјеце, мислили смо да ће те плате бити довољне, али испоставило се да није тако. У међувремену добили смо и кредите, па репрограме… Супруга се бавила декупажом па смо одлучили да сами правимо и репроматеријал. Купили смо један ласерски резач и у гаражи почели да правимо најприје кутије, па неке друге декоративне предмете, сувенире. Ја сам резао дрво, а супруга је бојила – присјећа се Здравко.
Мало по мало, проширили су асортиман, почеле су да стижу наруџбе, излагали су на неким локалним сајмовима, направили фејсбук и инстаграм профил.
– Посла има. Они који кажу да нема то су они који чекају да их неко други запосли. Али ако се одважиш сам, ако нађеш начин, сигурно ћеш успјети – увјерени су Грбићи.
Временом се родила идеја о изради дидактичких играчака од дрвета. Почели су да их израђују по наруџби, а прижељкују и серијску производњу.
– У једном тренутку у наш живот је ушла Мирјана. Она је дошла да чува нашег сина. Тако смо се упознали, а онда смо и њу укључили у овај посао. Са идејом о производњи дидактичких играчака смо ушли у акцелератор пилот програм. Планирамо да износ од ове награде уложимо у покретање производње у обиму у којем то буде могуће за почетак. Ово је одлична прилика да направимо прототипе и узорке, чак и мале серије финалних производа са којима бисмо могли учествовати и у неким другим пројектима и тражити додатна финансијска средства – кажу са пуно оптимизна Мирјана, Бојана и Здравко.
Потенцијално тржиште виде у дјечијим вртићима и играоницама, а већ има интересовања за њихове играчке и ван граница Републике Српске.
