На сједници Владе Републике Српске, одржаној дана 01.03.2007. године презентована је web страница на којој се налази Регистар поступака и одобрења и инспекцијских поступака и предмета контроле.

Регистар представља листу свих формалности које су пословни субјекти дужни испунити у обављању пословне дјелатности. Исто тако у Регистру су наведени и сви инспекцијски поступци и предмети контроле који су у надлежности инспекцијских органа у Републици Српској.

Формирање Регистра омогућава заинтересованим субјектима, прије свих пословној заједницци, да веома лако дођу до информација какве све формалности (дозволе, одобрења и сл.) морају испунити у обављању пословне дјелатности, пред којим органом и у каквом поступку, који је правни основ (нпр. закон, правилник) за ту формалност, колико ће их то коштати, које је документе потребно приложити, те колико је потребно чекати да се одређени поступак оконча.

Успостава Регистра је веома важна, јер пословна заједница сада има могућност да веома лако утврди своје обавезе према надлежним органима што увелико олакшава одвијање пословних активности (утврђивање тих обавеза без постојања Регистра представља „немогућу мисију“, јер су формалности и инспекцијске мјере расути у огромном броју закона, правилника, уредби, одлука, рјешења и др.). То омогућава пословној заједници да обавезе, вријеме и трошкове испуњавања свих формалности и инспекцијских мјера унапријед укалкулише у пословне планове.

Успостављање Регистра представља веома значајан корак у унапређењу услова пословања у Републици српској из најмање два разлога:

• Разлози правне сигурности/извјесности – нико не може од пословног субјекта захтјевати било какву формалност, нити према њему предузети какву инспекцијску мјеру, уколико та формалност или мјера нису претходно регистровани у Регистру,
• Процедура увођења нових формалности – да би овлаштени орган (нпр. министарство) регистровао нову формалност (дакле ону која није у Регистру), тај орган мора да упути захтјев за регистрацију формалности Одбору Савјета за регулаторну реформу, те да посебно образложи разлоге због којих предлаже увођење формалности, процјену ефеката на пословну заједницу и сл. Посебно је важна обавеза овлаштеног органа да обезбиједи одржавање јавне расправе о предложеној формалности.
  

Само на основу позитивног мишљења Савјета за регулаторну реформу, може да се региструје нова формалност.

Правни основ формирања Регистра је Уредба о регистру поступака и одобрења које за привредне дјелатности издају овлаштени органи РС и инспекцијских поступака и предмета контроле за привредне дјелатности (Службени гласник РС“ број 97/06).

Иза овог рогобатног назива се крије акт којим се окончава једна фаза тзв. „гиљотине прописа“.

Пословне активности у Републици Српској, одвијају се у мрежи компликованих процедура и регулатива, не само када је у питању оснивање пословног субјекта већ и у свакодневним пословним активностима па и у фази престанка предузећа.

Влада републике Српске је, у циљу измјене таквог стања, одлуком из маја 2006. године, покренула процес гиљотине прописа. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 40/07.

Гиљотина прописа је ефикасан начин брзог прегледа великог броја прописа од стране самих регулатора. На тај начин се пребацује терет доказивања, тако да су они који прописују односно примјењују прописе веома заинтересовани да оправдају постојање формалности прије него што исте буду укините у процесу гиљотине. Сам термин „гиљотина прописа“ је заштићени знак „Jacobs & Associates “.

1. Влада утврђује оквир/домет гиљотине,
2. Влада налаже да, до утврђеног датума, органи власти сачине листу формалности које они спроводе, на основу утврђених критерија и у датом оквиру гиљотине,
3. провјера формалности кроз једноставну листу питања као што су: „да ли је заиста неопходна“, „да ли је законита“, „да ли је јасна и једноставна за пословну заједницу“ и сл.,
4. све пописане формалности затим пролазе кроз три филтера (теста), односно прегледа од стране органа власти, затим независне комисије (у нашем случају то је Савјет за регулаторну рефотму), те саме пословне заједнице,
5. формалности се затим сврставају у три категорије, односно као оне које треба: задржати непромјењене, задржати измијењене или укинути,
6. креира се једнинствена листа формалности које су „прошле тест“,
7. када истекне утврђени рок, све формалности које нису на листи се стављају ван снаге (гиљотина пада),
8. одговарајућим правним актом, листа (Регистар) постаје званични регистар свих формалности које надлежни органи смију захтијевати од пословних субјеката,
9. утврђује се посебан (и отежан) поступак увођења нових формалности, односно њиховог регистровања.
   

Прије доношења одлуке о спровођењу гиљотине прописа, Влада РС је прихватила тзв. „Aide Memoire“, документ који је Влади предложила Савјетодавна служба за страна улагања Свјетске банке (FIAS/WB) у марту 2006. године. „Aide Memoire“ је документ који предвиђа стратешкии приступ поједностављењу пословних формалности у циљу смањења ризика и трошкова пословања, кроз комбинацију два основна инструмента.

Први од њих је већ поменута гиљотина прописа у Републици Српској, чије је спровођење од стране Владе РС, уз помоћ експерата USAID, FIAS/WB, те консултанта „Jacobs & Associates“, при крају. Други инструмент је „Анализа утицаја прописа“ (RIA – Regulatory Impact Analysis). RIA представља врло практичну и изузетно корисну „алатку“ која омогућава предлагачу прописа да унапријед пројектује утицај који ће пропис имати у одређеној области, нпр. у пословним операцијама.

Увођење анализе утицаја прописа обавезује сваког предлагача прописа да анализира могуће ефекте прописа, прецизира који проблем рјешава, каква се корист и за које субјекте очекује, какав је могући утицај прописа на тржиште и сл. Анализа утицаја прописа у сваком случају представља корисно средство за израду квалитетнији прописа, а самим тим и креирање повољнијег окружења за развој бизниса. Ако бисмо сликовито објаснили однос између гиљотине прописа и анализе утицаја прописа, казали бисмо да је гиљотина „средство“ које омогућава „чишћење“ правног система од непотребних и неквалитетних прописа, а да је анализа утицаја прописа средство које онемогућава да такви прописи уопште доспију у правни систем. Креирање рационалног правног система, при чему је регулаторна реформа од изузетне важности, од великог је значаја за смањење незапослености, повећање броја малих и средњих предузећа и предузетничких радњи и повећање нивоа директних страних инвестиција.